Rezultati ankete na sajtu su pokazali da vam je najinteresantniji uporedni test jeftinih laptopova čija je dijagonala 15,4 inča, pa smo u skladu sa tim i napravili upravo takav test. Kao gornju granicu smo uzeli cenu od 500 evra, a na testu se našlo ukupno 11 modela sedam proizvođača. U pitanju su: Acer Aspire 5230, Acer Aspire 5737Z, Acer eMachines e720, Asus F5Z, Asus X59SR, Dell Vostro A860, FSC Amilo Pa 3553, HP 550, HP 6735s, Lenovo N500 i Toshiba Satellite L300.

 

 

Koncipiranje ovog uporednog testa pristupačnih laptopova je trajalo prilično dugo. Taman kad bi nam se učinilo da smo našli optimalnu varijantu, iskrsavali su nepredviđeni problemi. Najveći problem predstavlja veliki broj raspoloživih modela, od kojih se neki razlikuju samo po veličini hard diska ili brzini procesora. Sužavanjem cenovnog ranga bi se smanjio i broj modela u ponudi, ali takav tekst ne bi u pravom svetlu prikazao stanje na tržištu. Drugi problem je konstantna promena cena, pa bi se lako moglo desiti da u toku trajanja testa pojedini modeli ispadnu iz tog uskog cenovnog opsega, a drugi upadnu. Kako smo se sa sličnim problemom susreli i prošle godine, odlučili smo se i za slično rešenje. Osnovni kriterijumi pri odabiru laptopova za test bili su veličina ekrana i cena. Odlučili smo se za najpopularniju kategoriju – 15,4 inča i cenu do 500 evra. Kao dovoljno slične, uključili smo i nekoliko modela sa ekranom dijagonale 15,6 inča. S obzirom na to da neki od vas nisu bili u prilici da pročitaju prošlogodišnji test, ponovićemo osnovne principe testiranja.

SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE

U opštem delu testa ćemo vam predočiti razlike između pojedinih serija i modela procesora i grafičkih karti, kao osnovnih komponenti od kojih zavise performanse laptopa. U opisima konkretnih modela akcenat ćemo staviti na komponente i delove koji su karakteristike samo te serije. Konkretno, opisivaćemo kvalitet izrade kućišta, udobnost i preciznost tastature, kvalitet slike, zagrevanje, autonomiju… Kao što verovatno i pretpostavljate, jedan isti procesor će imati gotovo iste performanse u Acerovim, Delovim, HP-ovim i svim drugim laptopovima. Male razlike mogu nastati ukoliko je matična ploča s drugim čipsetom, ali to opet ne zavisi od proizvođača laptopa.

PROCESORI ZA LAPTOPOVE

Intel i na desktop tržištu ima više uspeha od AMD-a, a ta razlika je još izraženija kod prenosnih računara. Intel Core 2 Duo suvereno dominira i po performansama odskače od drugih procesora. Odmah posle njega na listi je Intel Pentium Dual Core, a slede ga, sa malim zaostatkom, AMD Athlon X2 i Turion X2. Na dnu liste su Intel Celeron, procesori kojima je najveća mana to što imaju samo jedno jezgro. Da budemo precizni, postoje i Celeroni sa dva jezgra (jedan takav se našao i na našem testu), ali su veoma retki. Još jedna od prednosti Intel procesora je manja potrošnja od AMD konkurenata, što znači i duža autonomija (ovo narocito važi za Core 2 Duo i Dual Core modele). Manja potrošnja donosi i manje zagrevanje, ali uprkos prilično raširenom verovanju, AMD procesori nisu manje stabilni i ne treba ih po svaku cenu izbegavati, naročito jer su najčešće dosta jeftiniji od Intelovih dvojezgranih procesora. Nešto izraženije zagrevanje laptopova se javlja kada se AMD procesor kombinuje sa snažnijom neintegrisanom grafičkom kartom, mada i tada najviše zavisi od sistema za hlađenje, pa se mogu naći i takve moćne kombinacije gde je laptop tek umereno zagrejan.
Osnovni parametar pri poređenju brzine procesora ostaje njihov radni takt, a manje su bitni količina L2 memorije i brzina FSB-a. Brzina procesora je naročito bitna ukoliko radite zahtevne poslove kao što su modelovanje, rendering, kompresija video-materijala… Ukoliko laptop najčešće koristite za surfovanje internetom, rad u Office paketu, gledanje filmova i slušanje muzike, ne morate se previše opterećivati procesorom. Bilo koji dvojezgarni model će sasvim dobro obaviti takav posao.

GRAFIČKE KARTE ZA LAPTOPOVE

U cenovnoj kategoriji do 500 evra dominiraju integrisane grafičke karte, sa svim svojim prednostima i manama. Mane su to što koriste deo sistemske memorije i što imaju lošije performanse od neintegrisanih rešenja, prvenstveno u igrama. Glavna prednost je manja potrošnja iz koje proizilaze manje zagrevanje i veća autonomija.
Najveći tržišni udeo na polju grafičkih karti ima Intel, ali je to ovde, za razliku od procesora, prilično nezasluženo. Intelova rešenja zaostaju za konkurencijom, ali su sastavni deo kvalitetnih čipsetova, što ih uvodi "na mala vrata". Intel GMA X3100 je najsporija grafička karta u aktuelnoj ponudi, a nešto bolja je X4500, koja ima i podršku za reprodukciju HD video-materijala.
ATI je deo AMD-a zadužen za grafičke karte i veliki uspeh na tržištu je napravio sa integrisanom Radeon HD3200 grafičkom kartom. Ovo je dugo bila najbrža integrisana karta, a u vreme svog pojavljivanja je po performansama bila bliska nekim neintegrisanim rešenjima. Neuporedivo je bolja od svih Intelovih rešenja i danas predstavlja solidan izbor u ovoj kategoriji, mada se pojavila i vrlo dobra konkurencija.
Nvidia GeForce 9400M je nekako tiho i neprimećeno došla na tržište, iako po svojim karakteristikama zaslužuje mnogo veću pažnju. Ovo je trenutno najbrža integrisana grafička karta i u rangu je ATI Radeon HD3470 neintegrisane karte. Nvidia ima i drugih integrisanih rešenja (na primer GeForce 8200) koja su malo sporija od ATI HD3200.
Na polju neintegrisanih grafičkih karti (nazivaju ih i "diskretnim") Intel nema svog predstavnika, pa borbu vode AMD (ATI) i Nvidia. AMD ima bolje GPU-ove novije generacije, ali je u nižoj klasi Nvidia popularnija. Iako grafičke karte kod prenosnih računara imaju oznake slične desktop rešenjima, njihove performanse su nešto lošije, zbog nižih radnih taktova uslovljenih nemogućnošću upotrebe kvalitetnog hlađenja. Pored samog GPU-a, bitan faktor koji određuje brzinu grafičke karte jeste memorija. Kod najjeftinijih diskretnih karti količina memorije nije presudna, pa nemojte nasedati na marketinške trikove koji pominju enormno veliku memoriju (više od 512 MB ili 1 GB). Reč je o zbiru memorije koju grafička zaista poseduje i one koju može pozajmiti od sistemske. Ovo "pozajmljivanje" je faktički beskorisno u realnom radu. Mnogo je bitnije da li je memorija koju poseduje grafička karta DDR2 ili DDR3 tipa. DDR3 je dosta brža i efikasnije iskorišćava potencijal GPU-a. Proizvođači imaju slobodu da sami određuju radne taktove GPU-a i memorije, pa se može desiti da dva laptopa sa grafičkom kartom istog imena imaju prilično različite performanse. Problem je što je veoma teško utvrditi radne taktove pre kupovine.