Rashladni sistem je rešen rešetkastim otvorom usmerenim ka zadnjoj strani i pomoću nekoliko rupičastih otvora sa donje strane. Na našu veliku žalost ovo se pokazalo prilično neefikasno, posebno prilikom grafički intenzivnih testova kada je deo levo iznad tastature (oko power tastera) postajao toliko vruć da niste mogli da držite prst na njemu, što je jednostavno nedopustivo. Otvori sa donje strane su tako raspoređeni da ih, kada držite laptop na nogama nećete prekrivati, a pri minimalnom opterećenju zagrevanje nije toliko prisutno. Ono koje jeste lokalizovano je na desnu stranu.
Zagrevanje je posledica nekoliko stvari: jakog hardvera, malog, relativno zatvorenog kućišta i lošeg rashladnog sistema. Unutar kućišta se kriju megapopularni Core i5-3317U i AMD Radeon 7550M. Pomenuti Radeon je u stvari 6630M čip, ali za razliku od dosadašnje prakse i ukidanja jednog SIMD bloka, nakon čega bi karta imala 400 naspram punih 480 šejdera koliko je imao 6630M, naš 7550M ima aktivnih šest SIMD blokova, pa samim tim i 480 šejdera. Takt se menja u rasponu od 300 do 500 MHz, dok 1 GB DDR3 memorije radi između 150 MHz u idle i 900 MHz pri opterećenju i sa GPU-om komunicira preko 64-bitne magistrale. Kako se radi o DirectX 11 sposobnoj grafici ne treba da vas čude pristojne performanse u dobrom broju igara. Doduše treba imati na umu da 7550M može da radi samo kada je U840 priključen na punjač, jer baterija ne može da obezbedi dovoljno struje za igranje. S obzirom na ograničen prostor u kućištu, rashladni sistem jednostavno ne raspolaže sa mogućnostima da kako treba rashladi hardver prilikom opterećenja, što je veliki minus, pa definitivno treba razmišljati o nekom dodatnom postolju sa ventilacijom, ako planirate da se igrate na U840. Da bismo dodatno potvrdili teoriju, sve testove smo izvrteli i sa integrisanom grafikom, pa kako je i tada zagrevanje bilo primetno zaključili smo da je Core i5 glavni krivac za grejanje ovog laptopa. Ako pogledate u tabelu, dobici koje daje 7550M su u proseku 50%, osim kod WiC, pre svega zbog opterećenja procesora, pa grafika nije mogla da da svoj maksimum, pa su ovo vrednosti na koje možete da računate ako vam utičnica nije u blizini. Napomenućemo i da rashladni sistem nije bučan, čak ni na velikom broju obrtaja, mada mu to ne pomaže preterano, jer mu je efikasnost veoma loša.
Dobra stvar u celoj priči sa grafikama je AMD Switchable Graphic aplikacija koja je intuitivna i u kojoj možete podesiti koja aplikacija koristi koju grafiku, što je veoma korisno. S druge strane, čak i da igrate igru, dok vam je laptop priključen na punjač, ukoliko ga iskopčate iz utičnice, grafika će se automatski prebaciti na integrisano rešenje, bez gašenja aplikacije, i obrnuto.

 

 

U sprezi CPU-diskretna grafika, pomoći će vam i 4 GB RAM-a radnog takta 1600 MHz, a postoji još jedan slot, pa je moguće povećati količinu radne memorije i aktivirati dual channel mod. Za skladištenje podataka se brine kombinacija HDD+SSD (500+12 GB) koja formira hibridni drajv, gde se SSD ponaša kao keš drajv. Ovo između ostalog znači i veoma kratko vreme podizanja sistema, kako iz stanja mirovanja, tako i prilikom reseta.
Ono što nam se nije svidelo je buka koju pravi hard disk. Naime, da se ogradimo, “buka” kod hard diska je u stvari više zujanje koje pravi kombinacija rotacije ploča i glave koja čita podatke. U trenucima kopiranja podataka na hard disk, ovaj maleni drajv je povremeno podsećao na WD Raptore, naravno ne toliko bučno, ali definitivno isti tip buke. Zbog preinstaliranog sistema koji je u startu napravio hibridni drajv i nazvao ga Intel RAID 0 nismo mogli da utvrdimo o kom uređaju je tačno reč, ali je ovo prvi put posle dužeg perioda da nam je buka hard diska kod prenosnog računara zasmetala.
Karakteristično za jedan ultrabook, bežične konekcije obuhvataju WiFi n standarda, Bluetooth 4.0, kao i Intel WiDi mogućnosti bežičnog prenosa slike do nekog displeja.
Baterija raspolaže sa 54 Wh (7500 mAh) i u skladu sa Ultrabook filozofijom obezbediće skoro šest sati autonomije pri štedljivom režimu, odnosno dva sata ukoliko odlučite da na njemu igrate igrice.
Pored Windows 7 Home Premium 64-bitne verzije Toshiba isporučuje i pune verzije Word i Excel 2010 office aplikacija, dok se ostatak paketa može dokupiti po želji. Velika prednost koju Toshiba konstantno naglašava – bogat softverski paket, je ujedno i najveća boljka ovog računara. Sistem je toliko pretrpan nepotrebnim aplikacijama poput ove ili one registracije, merenja temperatura, nadgledanja čitača kartica, power saver aplikacije, servisne aplikacije, Toshiba sajtova i ikonica… Tek kada provedete dobrih nekoliko sati, završite registracije i isključite najveći deo instaliranih aplikacija koje se podižu sa sistemom, dobićete “normalan” sistem, koji vas neće na svakih 10 minuta upozoravati na ovo ili ono, i koji neće u startu imati 2 GB RAM-a zauzeto sa neesencijalnim Toshiba aplikacijama.

 

Prava je šteta što se Toshiba nije još malo potrudila oko ovog ultrabooka, jer je potencijal definitivno prisutan, ali ga mali broj krupnih mana prilično ograničava. Da je iskorišćen kvalitetniji rashladni sistem dobili bismo znatno bolji ultrabook. Ovako ostaje žal za propuštenim prilikama, a iza njega prelepi Toshiba Satellite U840 ultrabook koji će biti upamćen pre svega po kvalitetnom kućištu, velikom zagrevanju i bučnom hard disku.

Rezultati testova – Toshiba Sattellite U840-10Q

HD Tune