Jedan od prvih ultrabookova sa kojima smo se sreli bio je Toshiba Portege Z830. Sa nestvarno tankim, gotovo savitljivim ekranom, Toshiba je pokazala da su veoma ozbiljni po pitanju nadolazećeg talasa tankih računara. Nakon veoma uspešnog starta odlučeno je da se krene i na drugu stranu, a predstavnik ultrabook koncepta sa diskretnom grafikom zove se Toshiba Satellite U840.
Ultrabookove možemo podeliti po više kriterijuma, a jedan od njih je i grafička karta, pa imamo one sa i one bez diskretne grafike. Ovi drugi su zamišljeni kao mobilne kancelarije, nestvarno tanki, sa dobrim performansama i veoma ograničenim mogućnostima u video igrama. S druge strane su modeli koji u malo deblje kućište smeštaju i diskretnu grafiku, formirajući tako jednu multifunkcijsku celinu. Naravno, i modeli bez diskretne grafike imaju problema sa zagrevanjem, pa je za zasebnu grafiku bitno osmisliti dobar sistem hlađenja kako se laptop ne bi pregrevao. Da vidimo kako je Toshiba rešila probleme na koje nailaze proizvođači ultrabookova.

 

 

Toshiba Satellite U840 je premijum uređaj, što je jasno već na prvi pogled, jer je kućište (osim donjeg dela i okvira ekrana) metalno sa prijatnom brušenom teksturom, koja lepo sprečava ostajanje otisaka prstiju.
Ekran na poleđini ima veliki srebrni Toshiba logo rebraste metalne teksture, a mali deo pri vrhu je urađen od plastike, jer se u njemu nalaze antene za bežičnu komunikaciju. Sa suprotne strane nalazi se LED glare ekran dijagonale 14’’ i rezolucije 1366×768 piksela. Prikaz je korektan, sa nešto slabijim uglovima gledanja, posebno po vertikali. Da se razumemo, ekran nije loš ako ga poredite sa laptopovima u standardnoj klasi, ali za Ultrabook kategoriju je malo ispod proseka. Okvir i sam ekran nisu u istoj ravni, pa ovo nije jedan od modela kojima ekran ide “od ivice do ivice”. Na sredini gornjeg okvira smeštena je i 1,3 MP web kamera pristojnih performansi, a tu je i mikrofon, na idealnom mestu za video konferencije i skajpovanje sa rođacima iz inostranstva.
Metalno kućište je jedno od najčvršćih koje smo dosad sreli. Sve je zategnuto, pa od krckanja i uvijanja ni traga ni glasa. Centralno mesto, u malom udubljenju, rezervisano je za tastaturu, oko koje imamo podeljena mišljenja. Sa jedne strane, razmak između tastera je dovoljan za udobno kucanje, postoji pozadinsko osvetljenje, prepuna je prečica, sviđa nam se raspored… S druge strane, hod tastera je relativno plitak da će tastatura tokom kucanja povremeno "gutati" karaktere (space posebno). Takođe, zbog kratkog hoda, otpor na pritisak tastera je prilično velik, pa je tastatura, u skladu sa ostatkom laptopa prilično “tvrda”. Iako je to stvar ličnog ukusa, nakon malo privikavanja nama se ovo dopalo.

 

 

Iznad tastature je smešten osvetljeni power prekidač, dok je centralno mesto oslonca za dlanove zauzeo prostrani touchpad. Integrisani levi i desni tasteri su fizički označeni, a preciznost površine osetljive na dodir je na visokom nivou. Korišćenje levog i desnog tastera zahteva određeni period privikavanja, pa će vam se u startu dešavati da mislite da ste pritisli desni taster, iako se u stvari ništa nije desilo.
Tik ispod touchpada kućište je skraćeno, kako bi se napravilo mesto za prst kojim otvarate ekrana, i moramo priznati da je ovo rešeno veoma elegantno i praktično, jer kod većine ultrabukova zbog tankog kućišta otvaranje poklopca ume da bude pomalo problematično. U samom donjem desnom uglu smeštene su tri signalne lampice koje će vas obaveštavati o bateriji, bežičnim konekcijama i aktivnosti računara. HDD dioda je izostala, a bilo bi bolje da je zamenila power lampicu koja se ponaša isto kao i osvetljenje power tastera.
Stereo zvučnici su postavljeni sa donje strane, bliže čeonom delu i poseduju SRS sertifikaciju. Kvalitet zvuka je na visokom nivou, kada se poredi sa zvučnicima na prenosnim računarima, ali je jačina na prilično niskom nivou, pa smo konstantno pokušavali da ih pojačamo misleći da su na 50%. Za slušanje muzike dok sedite za stolom – da, za gledanje filmova sa društvom – napeto. U skladu sa onim što smo navikli od Toshiba prenosnika, prečice za start/pauzu, prebacivanje na sledeću numeru, pojačavanje i smanjivanje jačine zvuka, sve je izvedeno preko funkcijskih (F) tasterima, koji svoju standardnu funkciju dobijaju tek uz Fn taster, dok su po defaultu aktivne prečice.
Svi konektori smešteni su na bočne strane, pa ćemo levo naći HDMI, USB 3.0, audio izlaz i ulaz, konektor napajanja i sigurnosnu bravicu. Desna strana nosi LAN, dva USB 2.0 i čitač kartica.

 

 

Samo kućište je trapezoidno na bočnim stranicama, pa odaje utisak da je tanje nego što u stvari jeste, a ovaj efekat je posebno izražen sa čeone strane.