Kao što je poznato HP je, u klasifikaciji Compaqa napustio dosadašnje označavanje sa ncXXXX, nwXXXX odnosno nxXXXX i uveo novi, nešto drugačiji sistem označavanja. Tako se "osnovni" modeli označavaju sa XXXXs (laptopove ove klase definitivno ne treba mešati sa poslovnim laptopovima, jer oni to naprosto, ni po kojem kriterijumu nisu), početni biznis modeli sa XXXXb, "profesionalni" (nešto kvalitetnija izrada kao i dedicated grafičke karte) sa XXXXp, dok vrh ponude treba tražiti u modelima XXXXw koji osim kvaliteta izrade poseduju i vrlo snažne Nvidia Quadro grafičke karte.

Kvalitet izrade i opremljenost

Odmah na početku može se primetiti izvesna disproporcija između čvrstoće i kvaliteta izrade tela laptopa i poklopca. Na samom telu je gotovo nemoguće naći tačku gdje bi bilo primetno uvijanje pod razumnim pritiskom, osim iznad tastature (po sredini laptopa) i iznad optičkog uređaja. Mala zamerka bi se mogla uputiti tome što je, pored inače prilično kvalitetne završne obrade, na mestu spajanja gornje i donje polovine kućišta primetna oštra ivica (ali ne bojte se, neće vas poseći). Poklopac je sasvim druga priča. Uvijanje pod pritiskom je prilično izraženo, ali pri tome neće doći do izobličenja slike. Površina kućišta je urađena u „mat“ finišu, osim gornje površine poklopca i naslona za ruke, koji poseduju izvesni sjaj i na kojima prilično lako ostaju otisci prstiju. Tastatura je nešto bučnija pri kucanju ali bez primetnog uvijanja i generalno ostavlja dobar utisak. Touchpad je nešto manje površine, prijatan na dodir, dovoljno precizan, sa dva gumirana tastera koja se skoro ne čuju pri pritisku. U desnom delu poseduje deo namenjen za skrolovanje. Svi modeli "b" ili više klase (pa i ovaj laptop) poseduju iznad tastature nešto što HP naziva Quick Launch Buttons.

Radi se o tasterima koji reaguju na dodir i koji su zamenili prave tastere iz prethodnih generacija. Tasteri poseduju indikacionu LE diodu, zadovoljavajuće su osetljivosti, a ima ih ukupno 7 ("Info", aktivacija wireless-a, "Presentation", "Mute", pojačavanje glasnoće, smanjenje glasnoće i svojevrsni "klizač" za glasnoću). Mala zamerka bi se mogla uputiti upravo "klizaču" za glasnoću zvuka, za koji je potreban period privikavanja. Kao i svi ostali pravi poslovni modeli i ovaj laptop poseduje akcelerometar koji meri ubrzanje u tri dimenzije i u slučaju da se njegova vrednost naglo promeni (npr. u slučaju pada), parkira glave HDD-a. Korisna opcija je i to što dotična zaštita parkira glave i pri pomeranju laptopa sa zatvorenim poklopcem. TPM, čitač otisaka prstiju kao i Bluetooth (ver. 2.0) su takođe prisutni.

Raspored priključaka (i njihov broj) je solidan. Sa leve strane su smešteni priključak za napajanje, otvor za hlađenje, 2 USB priključka, priključci za slušalice i spoljni mikrofon (laptop, naravno, poseduje i ugrađeni mikrofon u gornjem desnom uglu), firewire konektor kao i PCMCIA slot. Sa desne strane nalaze se: priključak za modem, optički uređaj, 2 USB konektora i čitač kartica (koji čita SD, MS/Pro, MMC i XD kartice). Sa zadnje strane su smešteni S-video, LAN i VGA priključci. Prednja strana je rezervisana za zvučnike i statusne LE diode. Primetan je nedostatak DVI kao i serijskog porta (koji je još uvijek česta potreba na jednom poslovnom laptopu), ali se dotični portovi (kao i multiplikacija postojećih) mogu lako dobiti priključenjem Docking Station-a.

 

 

Poslastica za kraj je ekran, jer testirani model poseduje najjači ekran koji HP nudi u ovoj kategoriji. Radi se o fantastičnoj LG-Philips WSXGA+ (1680×1050) matrici sa uglovima gledanja koji su barem duplo veći nego kod uobičajene WXGA "konfekcije". Iz brojeva je jasno da se radi o "widescreen" ekranu, koji u kombinaciji sa DPI podešavanjem od cca 120, daje veoma oštru sliku i ostavlja utisak (po dimenzijama) znatno većeg monitora. Površina ekrana je matirana, što znatno smanjuje pojavu refleksije i omogućava laku upotrebu i u uslovima jačeg osvetljenja (napolju). Skoro je nemoguće primetiti bilo kakvo prosijavanje pozadinske rasvete kao ni neunifomnost slike.

Softver

Ovaj laptop dolazi sa preinstaliranom Vistom Business 64/32 bita, i pri prvom paljenju korisnika očekuje izbor između ove dve verzije. Ovde treba biti pomalo obazriv jer je pomenuti izbor moguće napraviti samo tada. Za kasnije promene potrebno je nabaviti instalacioni disk od HP-a. HP omogućava i besplatni (i što je bitnije, ne neophodno trajni) „downgrade“ na XP Professional, ali je pre toga potrebno opet od samog HP-a naručiti OEM instalacioni disk. Nakon početnog setup-a (koji traje skoro 2 sata), otkriva se da HP (za razliku od nekih firmi) nije uključio previše "bloatware-a" u instalaciju. Tu su, osim neizbježnog Office 2007 Trial-a, kao i Norton Internet Security sa 60 dana pretplate, još i Roxio paket za rezanje optičkih medija, i WinDVD plejer. Osim drajvera i HP Protect Tools (koji je neophodan za upotrebu čitača otiska prstiju) tu je još samo HP Advanced Recovery paket.

Benchmark

HP Compaq 6710b GB891EA poseduje 1GB RAM-a u obliku jednog modula, što znači da će (memorijske) performanse biti nešto manje zbog single-chanell rada, ali opet znači da se memorija može jednostavno proširiti. Dosad je važilo pravilo da od integrisane grafičke karte uglavnom ne treba očekivati puno, posebno ako je u pitanju karta koju je napravio Intel. U ovom slučaju radi se o najnovijoj X3100 integrisanoj u 965GM čipset, koja bi (barem na papiru) trebala da poljulja ovo uvreženo mišljenje. Radi se o karti koja poseduje hardversku podršku za SM 4.0 što je čini DX 10 kompatibilnom, ali nažalost, Intel je tek nedavno izbacio drajversku podršku za DX 9.0c, dok će se za podršku za DX 10 čekati najmanje do 1Q 2008. Hard disk ugrađen u laptop je Toshiba MK1637GSX kapaciteta 160 GB, čije se ploče okreću brzinom od 5400 RPM i koji poseduje 8MB bafera. Disk je prilično brz ali nažalost i nešto topliji u radu od konkurencije (dovoljno je reći da je najtoplija tačka na donjoj strani laptopa ona na mestu gdje je smješten HDD). Što se odvođenja toplote tiče (ovaj laptop posjeduje prilično jak procesor), ono je sasvim solidno urađeno. Apsolutno nigde na gornjoj površini ne može se osetiti primetno zagrevanje, dok je donja površina blago topla na mjestu HDD-a kao i procesor/čipset grupe. Optički uređaj je Toshiba-Samsung TS-L632D koji poseduje podršku za sve aktuelne formate. Jedino što može zasmetati je odsustvo podrške za Lightscribe, ali to ionako, iz više razloga, nije prevelik nedostatak. Laptop se u svakodnevnom radu pokazao kao relativno tih. Na manjim opterećenjima tiho zujanje HDD-a (kada se uho približi donjem levom uglu) je bilo čak jače nego jedva čujno šuštanje vazduha iz otvora za hlađenje. Pri većim opterećenjima ova dva zvuka se polako izjednačavaju, dok je pri maksimalnom opterećenju procesora, zviždanje kulera prilično glasno. Baterija ugrađena u ovaj laptop je 6-ćelijska, kapaciteta 55 Wh i svoj posao obavlja zadovoljavajuće, s obzirom na rezultat u Battery testu, kao i na činjenicu da je laptop u balanced power planu sa 75% osvjetljenja, izdržao 3h i 50 minuta (od čega je bilo cca 45 minuta intenzivnog surfovanja, a ostatak skoro neprekidno kucanje), pre nego što je brzo treptanje baterijske LE diode upozorilo da je baterija na kritičnom nivou. Onima koji žele više od ovoga, HP je namenio dodatne baterije od 9 odnosno 12 ćelija.

Na kraju se može reći da se radi o poslovnom laptopu sa prilično dobrim odnosom opremljenosti, kvaliteta i cene. Neke manje zamerke u pogledu čvrstine poklopca, završne izrade i sličnih sitnica, efikasno poništava izuzetno kvalitetan ekran kao i prilično duga autonomija.

Nenad Bošnjak  

 REZULTATI TESTOVA – HP COMPAQ 6710b