Još od predstavljanja na našem tržištu, pre par godina, HP Pavilion laptopovi plene pažnju, što izgledom, što performansama. Da podsetimo, u pitanju je serija kućnih multimedijalnih prenosnih računar, popularna desktop replacement kategorija. Manjeg člana Pavilion porodice, dv6, smo predstavljali u par inkarnacija, a sada je vreme i za veći HP Pavilion dv7.

 

 

Kada je dizajn u pitanju, kod Pavilion serije mišljenja su generalno podeljena. Oble ivice, zakrivljene linije, kružni elementi su ono po čemu se Pavilioni prepoznaju. Ruku na srce, ovaj model prilično podseća na daleko skuplje predstavnike Envy serije. Ovo znači lepo dizajnirano kućište, sa mnoštvom pažljivo ubačenih elemenata. Primera radi, aluminijumski poklopac ekrana u donjem desnom uglu poseduje osvetljeni HP logo, touchpad je oivičen osvetljenom trakicom, a bočne strane imaju srebrnu lajsnu koja razbija monotoniju tamnog kućišta.

 

 

S obzirom da se radi o “sedamnaestici”, u pitanju je veliki laptop, pa je njegova prenosna priroda više tu da možete da ga šetate sa stola na sto u okviru iste sobe, nego iz kuće na posao, posebno kada vam kažemo da je težina ovog modela prešla tri i po kilograma.
Aluminijumski poklopac nam se baš svideo, ali je kontrola kvaliteta kod ovog modela zakazala, pa je prilikom sklapanja, metalni deo “pobegao” za milimetar-dva ulevo. Ovo rezultuje površinom koja levo štrči i ima primetno udubljenje sa suprotne strane. To je nešto što biste očekivali od 80% jeftinije kineske kopije laptopa, ali ne i od HP-a. Udomljeni ekran raspolaže rezolucijom od 1600×900 piksela što daje prostranu radnu površinu, a okvir ekrana je opremljen HD kamerom skromnih mogućnosti, koja će poslužiti za Skype i video pozive.
Pored dobrog osvetljenja i oštre slike teško da ćete naći drugu pohvalu za ovaj ekran. Uglovi su, blago rečeno loši. Boje se prilično menjaju pri pomeranju ekrana, a prikaz crne prilikom pomeranja ekrana (laptopa) po horizontalnoj osi prelazi u sjajnu sivu. Ako se vertikalni uglovi daju ispraviti pomeranjem ekrana po predviđenoj osi, loši horizontalni uglovi će onemogućiti da na ovom ekranu sa uživanjem gledate bilo šta u društvu. Prava šteta.

Da je testirani HP Pavilion dv7 zamišljen kao pravi kućni multipraktik govori i njegova multimedijalna priroda. Osim velikog ekrana, ovaj model je opremljen i sa odličnim audio sistemom. Pored velikog dvosistemskog zvučnika ispod ekrana i dva frontalna stereo drajvera, sa donje strane se nalazi i omanji subwoofer. Iako malog prečnika i ograničene rezonantne kutije, ovaj dodatni zvučnik znatno poboljšava zvučnu sliku, ako ne kod najnižih tonova, onda bar kod donjeg spektra srednjih tonova. Jačina nije nešto što će vam kod ovih zvučnika zafaliti, kao ni čistina zvuka i pri maksimalno odvrnutom softverskom potenciometru.
S obzirom da je audio sistem izveden u saradnji sa Beats Audio ne čude fantastični izlazi za slušalice koji daju odličan kvalitet, a prijatno smo iznenađeni prisustvom još jednog audio izlaza koji će vam omogućiti da u paru uživate u muzici ili multimediji koju reprodukujete preko ovog prenosnika. Pored tri audio konektora, leva strana je opremljena sa dva USB 3.0 konektora, VGA i HDMI izlazima i LAN konektorom, dok je deo bliži displeju rezervisan za otvore rashladnog sistema. Suprotna strana nudi dva USB 2.0 porta, ulaz za napajanje, optički uređaj i dve signalne lampice (aktivnost sistema i HDD).

 

 

Ispod ekrana se krije prostrana tastatura sa numeričkim delom, a poznati HP sistem kursorskih strelica gde gore i dole dele veličinu jednog tastera je i ovde prisutan. Iako ovo deluje dizajnerski lepo, veoma je nepraktično, posebno ako često koristite kusorske strelice. Tastatura je chiclet tipa, sa solidnim razmakom između tastera i veoma je udobna za kucanje. Mogla bi biti malo tiša, a posebno nam ne bi nedostajao “zveketavi” zvuk koji tasteri proizvode. Nekolicina tastera ima diskretne signalne diode na samim površinama tastera: Caps, F11(Mute) i F12(WiFi). Funkcijski tasteri su dobili prečice, a po defaultu su aktivne one, dok do F1-F12 dolazite pritiskom na fn taster smešten između Ctrl i Windows dugmića. Ovo ume da bude veoma korisno, a jedino vam može zasmetati prilikom Alt+F4 kombinacije i sličnih akcija, kada u jednačinu morate dodati i fn taster.
Tastatura je udomljena u delu koji je blago spušten u odnosu na okolnu površinu, a ivice koje uokviruju tastaturu su oble. Slično je i sa touchpadom. Prostrana površina smeštena je blago u levo, sa dva veoma bučna pripadajuća tastera. Touchpad je multitouch tipa, prilično precizan, sa zonom za gašenje u gornjem levom uglu. Dva tastera koja se nalaze u donjem delu imaju jasno odmeren hod, ali spadaju u grupu veoma bučnih, što stvarno ume da zasmeta, posebno ako ste primorani često da ih koristite, pa je sva prilika da ćete veoma brzo nabaviti bežičnog miša koji će zameniti touchpad.