Dell-u očigledno nije bilo dovoljno što je pre dve godine između Inspiron i XPS serija "ugurao" Studio seriju, već je nakon toga promovisao i Dell Studio XPS seriju koja je, pogađate već, smeštena između serija Studio i XPS. Da bi utvrdili kojoj seriji je bliži, na test smo uzeli Dell Studio XPS 1340 laptop.
Studio XPS 1340 spada u multimedijalne prenosne računare i "gađa" prilično široku publiku, doduše nešto dubljeg džepa. Jedan pogled je bio dovoljan da utvrdimo kako je kombinacija iz imena serije doslovce zadržana i u dizajnu. Kako drugačije objasniti mešavinu kože, aluminijuma i plastike u izradi ovog laptopa? Pored igranja sa materijala, dizajneri su se poigrali i sa završnom obradom, pa se smenjuju sjajne i matirane, pretežno crne površine (Obsidian Black).

 

Najvažnije od svega je da konačan rezultat privlači pažnju i spada u bolje kombinacije. Kvalitet izrade je na zavidnom nivou, ali ne na onom koju nosi "čisti" XPS. Sa svojih 2,15 kg ovaj laptop nije lagan koliko smo očekivali u prvi mah, ali je težina logična posledica snažnije konstrukcije.
Ekran i okvir su spojeni bez ruba, čime je dobijen monolitniji izgled. Za današnje pojmove neobična rezolucija (1280×800 piksela na13,3 inča), prijaće korisnicima koji žele nešto veću vertikalnu rezoluciju na malom ekranu. Ekran se odlikuje natprosečno dobrim uglom gledanja, kako po vertikali, tako i po horizontalni. Boje su verne, a osvetljenje ekrana takođe iznad proseka.
Iznad tastature se nalaze senzorski multimedijalni tasteri, a pored njih su mesto našli i senzori za wireless/bluetooth i Eject optičkog uređaja. Ovi tasteri reaguju vrlo brzo i precizno, dosta bolje nego na mnogim laptopovi sa sličnim tasterima koje smo ranije testirali.

 

 

Tastatura je odlična. Tasteri su meki, ali ne previše, i uvek imate precizan osećaj da li ste dovoljno pritisnuli. Da stvar bude lepša, nisu ni bučni, a najlepše u celoj priči je što cela tastatura ima pozadinsko osvetljenje, koje fenomenalno izgleda u mraku, a pored toga  je i veoma korisno jer možete raditi i uslovima gde drugi laptopovi postaju beskorisni, osim ako ne znate kucanje na slepo. Osvetljenje tastature se može isključiti ili podesiti u dva stepena intenziteta. Pri maksimalnom osvetljenju potrošnja se povećava za oko 1,5 W, što nije mnogo s obzirom na ukupnu potrošnju koja se kreće od 13,5 do 38 W, u zavisnosti od opterećenja sistema.

 

 

Touchpad nema multitouch i prilično je malih dimenzija, ali je preciznost odlična, što kompenzuje male dimenzije. Tasteri ispod touchpada su sa dobro odmerenim otporom, izuzetno precizni i bešumni. I na njima se nalaze providne linije kroz koje dopire pozadinsko osvetljenje, kao na tastaturi. Generalno, tastatura i touchpad zaslužuju veoma visoku ocenu i može se reći da predstavljaju jedno od najjačih oružja ovog modela.

 

 

Iako ne spada u najnoviju Core i 2010 seriju procesora, Core 2 Duo P8700 sa svojih 2,53 Ghz radnog takta ima ssasvim dovoljno snage da se izbori sa najtežim zadacima. Kod grafičkog podsistema je korišćena Hybrid SLI tehnologija, koja kombinuje integrisanu i diskretnu grafičku kartu. Za razliku od Optimus tehnologije, promena režima rada grafičkog podsistema nije ni automatska ni neprimetna, a dešava se da određene programe morate zatvoriti pre promene režima. Iako manje elegantno od Optimusa, i ovo rešenje je neuporedivo bolje od postojanja samo jedne grafičke karte, jer vam pruža mogućnost izbora između dobrih performansi i štedljivog režima rada. Hard disk je fenomenalan i brzinom nadmašuje gotovo sve sa kojima smo se do sada sreli.