Dell-u očigledno nije bilo dovoljno što je pre dve godine između Inspiron i XPS serija "ugurao" Studio seriju, već je nakon toga promovisao i Dell Studio XPS seriju koja je, pogađate već, smeštena između serija Studio i XPS. Da bi utvrdili kojoj seriji je bliži, na test smo uzeli Dell Studio XPS 1340 laptop.
Studio XPS 1340 spada u multimedijalne prenosne računare i "gađa" prilično široku publiku, doduše nešto dubljeg džepa. Jedan pogled je bio dovoljan da utvrdimo kako je kombinacija iz imena serije doslovce zadržana i u dizajnu. Kako drugačije objasniti mešavinu kože, aluminijuma i plastike u izradi ovog laptopa? Pored igranja sa materijala, dizajneri su se poigrali i sa završnom obradom, pa se smenjuju sjajne i matirane, pretežno crne površine (Obsidian Black).

Najvažnije od svega je da konačan rezultat privlači pažnju i spada u bolje kombinacije. Kvalitet izrade je na zavidnom nivou, ali ne na onom koju nosi "čisti" XPS. Sa svojih 2,15 kg ovaj laptop nije lagan koliko smo očekivali u prvi mah, ali je težina logična posledica snažnije konstrukcije.
Ekran i okvir su spojeni bez ruba, čime je dobijen monolitniji izgled. Za današnje pojmove neobična rezolucija (1280x800 piksela na13,3 inča), prijaće korisnicima koji žele nešto veću vertikalnu rezoluciju na malom ekranu. Ekran se odlikuje natprosečno dobrim uglom gledanja, kako po vertikali, tako i po horizontalni. Boje su verne, a osvetljenje ekrana takođe iznad proseka.
Iznad tastature se nalaze senzorski multimedijalni tasteri, a pored njih su mesto našli i senzori za wireless/bluetooth i Eject optičkog uređaja. Ovi tasteri reaguju vrlo brzo i precizno, dosta bolje nego na mnogim laptopovi sa sličnim tasterima koje smo ranije testirali.

Tastatura je odlična. Tasteri su meki, ali ne previše, i uvek imate precizan osećaj da li ste dovoljno pritisnuli. Da stvar bude lepša, nisu ni bučni, a najlepše u celoj priči je što cela tastatura ima pozadinsko osvetljenje, koje fenomenalno izgleda u mraku, a pored toga  je i veoma korisno jer možete raditi i uslovima gde drugi laptopovi postaju beskorisni, osim ako ne znate kucanje na slepo. Osvetljenje tastature se može isključiti ili podesiti u dva stepena intenziteta. Pri maksimalnom osvetljenju potrošnja se povećava za oko 1,5 W, što nije mnogo s obzirom na ukupnu potrošnju koja se kreće od 13,5 do 38 W, u zavisnosti od opterećenja sistema.

Touchpad nema multitouch i prilično je malih dimenzija, ali je preciznost odlična, što kompenzuje male dimenzije. Tasteri ispod touchpada su sa dobro odmerenim otporom, izuzetno precizni i bešumni. I na njima se nalaze providne linije kroz koje dopire pozadinsko osvetljenje, kao na tastaturi. Generalno, tastatura i touchpad zaslužuju veoma visoku ocenu i može se reći da predstavljaju jedno od najjačih oružja ovog modela.

Iako ne spada u najnoviju Core i 2010 seriju procesora, Core 2 Duo P8700 sa svojih 2,53 Ghz radnog takta ima ssasvim dovoljno snage da se izbori sa najtežim zadacima. Kod grafičkog podsistema je korišćena Hybrid SLI tehnologija, koja kombinuje integrisanu i diskretnu grafičku kartu. Za razliku od Optimus tehnologije, promena režima rada grafičkog podsistema nije ni automatska ni neprimetna, a dešava se da određene programe morate zatvoriti pre promene režima. Iako manje elegantno od Optimusa, i ovo rešenje je neuporedivo bolje od postojanja samo jedne grafičke karte, jer vam pruža mogućnost izbora između dobrih performansi i štedljivog režima rada. Hard disk je fenomenalan i brzinom nadmašuje gotovo sve sa kojima smo se do sada sreli.